Nije tajna da najveći broj naših sportista, onih najkvalitetnijih, ali i onih manje kvalitetnih, ima želju da karijeru nastavi u inostranstvu. Mnogima se želja ispuni, oprobaju se, ostanu i završe karijere u inostranstvu, ali ima i onih koji posle godinu ili dve dana moraju da traže novu sredinu ili da se vrate u Srbiju. Smederevskih sportista bilo je na svim stranama sveta.
Mnogi od njih su uspeli da naprave lepe internacionalne karijere. Ima i onih koji će, kako sada stvari stoje, dobar broj godina odraditi u inostranstvu. Ova priča posvećena je trojici momaka koji su ove godine sa svojim ekipama izborili plasman u viši rang. Pri tom, bili su, možda, ključni igrači u svojim timovima.
Da krenemo redom. Bogdan Jovanović, nekadašnji rukometaš Smedereva i drugih klubova u Srbiji, već nekoliko godina boravi u Francuskoj. Ove godine ima mnogo razloga za zadovoljstvo. Oženio se i postao otac prelepe devojčice, a uz to je sa svojim klubom GFCA Handball iz Ajačia izborio plasman u N 1 ligu. Evo kako je on video ovu sezonu.
–Mnoge stvari su došle na svoje mesto dolaskom novog trenera u klub, Čeha Jana Basnija, koga jako respektuju u rukometu. Stavio je stvari na svoje mesto bez mnogo promena u ekipi. Stvari su odmah krenule dobro tako da se to osetilo odmah na početku sezone. Skor od 19 pobeda i samo tri poraza, bez ijednog remija. Najbolja odbrana i drugi napad statistički gledano u nasoj ligi. Stvari su krenule odlično i bio sam u punoj formi ali sam se, nažalost, povredio već na utakmici prvog kola. Do povrede sam, odnosno do poluvremena, imao učinak šest šuteva i isto toliko golova. Povredio sam se u prvim minutima nastavka susreta kada me je na grub i čini mi se namerno, povredio protivnički igrač. Doživeo sam težu povredu ključne kosti. Vratio sam se na teren brže nego što se očekivalo, pre svega zahvaljujući odlično odrađenim pripremama uoči sezone. Radujem se što sam dao značajan doprinos velikom uspehu mog kluba i plasmanu i Nacional 1 ligu. U početku smo imali dva konkurenta za ulazak u N1 ali smo jednostavno jako dobro pripremili sezonu, fizički i taktički, tako da smo obe ekipe dobili sa po 10 razlike. Posle je bilo sve lakše i stvari su išle svojim tokom do titule.
U klubu sam vec 3 godine i naravno ostaću ovde jer imam još dosta toga da ponudim. Imam odličnu saradnju sa trenerom, uklapam se u njegovu viziju igre na terenu gde sam provodio od 40 do 45 minuta u igri i zato sam, u obostranom interesu, odlučio da i dalje nosim dres ovog kluba.Čak nisam ni razmatrao druge ponude kojih je bilo. Naravno, ovom prilikom bih želeo da čestitam i svom matičnom klubu, Rukometnom klubu Smederevo, na čelu sa Nenadom Martićem, koji je ušao u Super B ligu. To je veliki uspeh za grad i klub kao i motivacija za decu koja žele da krenu našim stopama. Voleo bih da se i sledeće godine moja dva kluba raduju dobrim rezultatima. Moram da kažem da se sada moj klub nalazi u trećem stepenu takmičenja. Iznad naše lige su samo D2 i D1 liga. Ako se zna kvalitet rukometa u Francuskoj, onda je jasno kakav je rezultat napravila ekipa za koju igram.
Naš sledeći sagovornik Vedran Vuličević igrao je svojevremeno za Odbojkaški klub Smederevo, bio je jedan od najboljih korektora ali je, kao i mnogi pre njega, potražio sreću u inostranstvu. Već više od 15 godina je u Francuskoj, a za svoj sadašnji klub Lissp Calais iz Kalea igra punih 12 godina i upravo je ova godina, po njegovim rečima, bila po mnogo čemu posebna.
–Ekipa je ove godine bila spoj mladosti, sa nekoliko veoma prespektivnih juniora, i iskustva. Pored ostalih, sa mnom u ekipi bio je, takođe nekadašnji igrač, Smedereva Dalibor Radić. Mislim da ga se stariji poznavaoci odbojke sećaju dok je igrao u Smederevu. Tako ukomponovana ekipa uspela je da završi godinu sa samo dva poraza i 10 izgubljenih setova u 24 utakmice. Uspeh je veći jer je plasman u viši rang obezbeđen trijumfom u pretposlednjem kolu na gostovanju trećeplasiranoj ekipi.
To nam je dalo priliku da u poslednjem kolu pred našim navijačima odigramo, manje više, revijalnu utakmicu sa drugoplasiranim timom. Posle utakmice, sa navijačima smo znali da proslavimo plasman iz N2 u N1 ligu, koaj je odmah ispod Pro lige. Sada sam u iščekivanja pregovora i eventualnog produženja ugovora sa klubom. Iako imam 38 godina mogu da kažem da se osećam spremno za buduće izazove i još jednu sezonu prepunu emocija i lepih trenutaka.
Nekadašnji tehničar Smedereva, iskusni Miloš Radosavljević već tri godine nosi dres ekipe Makona. Nakon ispadanja iz druge nacionalne lige jedina želja bila je da se ponovo vrate u taj rang. Uspeli su na impresivan način i uz veliku pomoć našeg Smederevca.
–Posle katastrofalne prošle sezone, gde smo ispali iz Nacional 2 lige, jedan od glavnih uslova za ostanak i treću sezonu u klubu iz Makona je bio stvaranje ekipe da se što pre vratimo u taj rang. U odnosu na prošlogodisnju ekipu, otisla su četiri igrača, došla “samo” dva, ali je stvorena ekipa koja je imala sjajnu hemiju, i koja je sjajno funkcionisala na terenu. U grupi u kojoj smo bili, od 11 timova, od početka sezone je bilo evidentno da smo, kako indivudalno tako i ekipno, kvalitetom dosta iznad ostalih timova, što je značilo da su svi igrali maksimalno motivisani protiv nas, u želji da nam “otkinu” bodove.
Nije lako odigrati sezonu gde nemate pravo ni na jedan kiks, naročito jer je ekipa iz Sent Etjena bila skoro čitavu drugu polu-sezonu samo dva boda iza nas, i iščekivala neki naš kiks. Kvalitet smo na kraju i dokazali, i sa skorom od 19 pobeda i jednim porazom, izborili povratak u Nacional 2. Nakon toga usledio je fajnal for, za nas revijalni turnir ali smo želeli da ga osovjimo. Nažalost, u polufinalu smo izgubili od domaćina fajnal fora ekipe Agd za koju igra nekadašnji francuski reprezentativac Le Marek, a u borbi za treće mesto bili smo bolji od pariske ekipe Klamar. Sada sledi zasluženi odmor, a onda sredinom avgusta početak priprema i moja već četvrta sezona u Volley Club Macon, nadam se uspešna kao i ova.
