Prošle nedelje Smederevo je pet dana bilo u znaku rukometa. Kao i prethodnih godina, kraj avgusta rezervisan je za tradicionalni međunarodni rukometni turnir Trofej Smedereva. Ovgodišnji jubilarni deseti, možda nije bio najmasovniji po broju učesnika, ali je definitivno bio najuspešniji od prethodnih devet. tokom pet dana u Smederevu je boravilo više od 1600 učesnika iz 11 zemalja koji su se nadmetali u osam kategorija u konkurenciji dečaka i pet kategorija kod devočica. Rukomet se igrao u Sportskoj hali, na terenima u OŠ Dimitrije Davidović, OŠ dr Jovan Cvijić, kod veslačkog kluba, na terenu kod Gimnazije, a za većinu je bilo najzanimljivije pratiti utakmice na terenu koji je postavljen na glavnom gradskom trgu. Naravno, i ove godine rukomet se igrao i u Kovinu.
Smederevom su tokom trajanja Trofeja defilovali dečaci i devojčice iz Slovenije, Hrvatske, Severne Makedonije, Bosne i Hercegovine, Mađarske, Rumunije, Bugarske, Grčke, Slovačke, Francuske i Srbije. Dovoljno je bilo videti osmehe na licu gostuju pa da se vidi koliko su srećni i zadovoljni onim što su doživeli u Smederevu.
Iako je scenario gotovo isti godinama unazad uvek Nenad Martić i ekipa odu korak dalje. Tradicionalno smo videli na Gradskom trgu izbor za mis i mister turnira, nije izostala ni pena parti, a spektakularno je bilo na ceremoniji svečanog otvaranja. Defile učesnika od Franscuske kape do trga ovog puta upotpunili su smederevski bajkeri koji su nosili zastave učesnika turnira.
Pre svečanog otvaranja Nenad Martić, koji je pre 11 godina došao na ideju da u Smederevu organizje jedan ovakav turnir (prvi je bio, za sadašnje pojmove, skroman sa nešto više od dvadesetak učesnika) želeo je da se zahvali svima koji su mu svih ovih godina pomagali da se ime Trofeja Smederevo čuje daleko van granica naše zemlje. Tako su se na bini postavljenoj na Trgu pojavili Marina Savić, Teodora Savić, Marija Jovanović, Sandra Papić, Goran Radivojević, Ivan Sladić, Dalibor Stamenković, Đorđe Dević, Aleksandar Stanković i Vladimir Knežić.
Kada je Nenad Martić zvanično otvorio turnir usledila je vatromet koji je označio početak velike žurke. Pored ovoga, održano je tradicionalno trenersko veče na smederevskom bazenu, a predigra trenerske zabave bio je rukometni okršaj startega koji smo mogli da pratimo na terenu na Gradskom trgu.
Šta je ova sportska manifestacija pokazala. Mnogima izgleda da je ovako nešto bilo nemoguće organizovati. Međutim, iz godine u godinu Trofej raste, poziv gotovo da nije potreban, a pojedine ekipe su več redovni učesnici Trofeja. A kada jedan velikan, poput Pari sen Žermena, več treću-četvrtu godinu zaredom dolazi u Smederevo onda ništa drugo ne treba dodati.
Odigrano je više od 350 utakmica. Bilo je radosti, tuge, pomalo suza, ali najviše osmeha, naročito kod onih koji su se na kraju radovali. Domaćini su bili više nego uspešni ove godine. Tri generacije smederevskih rukometaša bile su najbolje u svojim kategorijama. Generacije 2005, 2010, i 2013, popele su se na najviše pobedničko postolje, srebro je pripalo generaciji 2008, a bronza dečacima rođenim 2009. godine. Treneri koji su vodili ove selekcije bili su Darko Kojić, Zoran Petrović i Nenad Martić. Samo jedna generacija smederevskih rukometaša nije se popela na pobedničko postolje.
– Kad dobro otvorimo utakmicu uglavnom zabeležimo pobedu. Tako je bilo u finalu protiv ekipe iz Brčkog, ali smo zato u polufinalu morali dobro da se oznojimo u okršaju sa ekipom iz Bugarske koju smo dibili sa golom razlike. Što se turnira tiče i organizacije, sve je bilo u najboljem redu. Kvalitet na zavidnom nivou. Možda je, po mom mišljenu, prošle godine bio za nijansu jači. Možda su me malo iznenadile ekipe iz Bugarske koje su dosta napredovale u mlađim kategorijama – rekao je trener generacije 2005 Zoran Petrović.
– Zadovoljan sam, pored rezultata koje sm oostvarili, brojem ekipa sa kojima smo se pojavili na Trofeju. Jedinu medalju nismo osvojili u generaciji 2012. Tu smo morali da se zadovoljimo četvrtim mestom. Kako da ne budemo zadovoljni sa ovakvim rezultatima. Drago mi je što su se na ovom Trofeju videli rezultati našeg rada sa ovom decom. Kvalitet turnira odličan, pogotovo u ovim mlađim kategorijama – naglasio je na kraju trener mlađih selekcija u RK Smederevo Darko Kojić.
Najzadovoljniji je svakako bio Nenad Martić. Ne samo rezultatima već i celokupnom organizacijom koja je funcionisala gotovo bez greške.
– Moram da budem zadovoljan onim što smo uradili ove godine. Svi oni koji su sa nama bili ovih pet dana su nešto tako i rekli. Mnogi su mislili da mi kao grad nismo u mogućnosti da tako nešto organizujemo. Mi već deset godina dokazujemo suprotno. Što se naših rezultata tiče, mogu da kažem da smo stvarno dominirali na Trofeju. Zato moram da pohvalim rad naših trenera jer se kroz ovaj rezultat najbolje video njihov rad. Sad moramo da se dobro odmorimo pa da onda vidimo šta ćemo i kako sa naredni turnir. Ima dosta toga što možemo da poboljšamo, odnosno da neke stvari, nama koji smo tu oko turnira, učinimo lakšim. Otvaranje je bilo spektakularno, sajt koji je radio tokom Trofeja i lajv strim koji je išao iz tri hale istovremeno je nešto čeme malo ko može da se pohvali. To je nivo koji niko u Srbiji u ovom trenutku nema, kada govorimo o turnirima mlađih kategorija. Mislim da ne zaostajemo ni za turnirirma koji se održavaju u Evropi, sa zadovoljstvom je konstatovao Nenad Martić.
