Veslački savez Srbije dobio je novo rukovodstvo na vanrednoj sednici Skupštine Veslačkog saveza Srbije. Za predsednika saveza izabran je predsednik Veslačkog kluba Smederevo Miljan Popović, nekadašnji veslač ovog kluba i učesnik velikih evropskih i svetskih takmičenja. Njemu će u radu pomagati potpresednici Željko Pantović (VK Danubius 1885), Boris Savić (Grafičar) i Vladan Kovačević (Crvena zvezda).
Novi prvi čovek Veslačkog saveza Srbije rođeni je Smederevac, U rodnom gradu završio je osnovnu i srednju školu, a diplomirao je na Rudarsko-geološkom fakultetu. Već skoro 20 godina radi u smederevskoj železari. Veslanjem se bavio 16 godina u VK Smederevo. Višestruki je prvak države, pobednik na internacionalnim veslačkim regatama i učestvovao je na dva svetska prvenstva za juniore i finalista je svetskog prvenstva za seniore do 23 godine u četvercu sa kormilarom zajedno sa klupskim drugom Nikolom Otaševićem. Po završetku veslačke karijere ostao je u klubu i od 2017. godine je predsednik Veslačkog kluba Smederevo.
Sve gore nabrojano je dovoljno za jedan razgovor sa mladim i ambicioznim prvim čovekom srpskog veslanja.
Veslački savez Srbije je godinama unazad jedan od najboljih u našoj zemlji.Sigurno je čast i privilegija, ali i obaveza biti na njegovom čelu?
- Čim sam ušao u celu priču prihvatam i odgovornost da probamo da dignemo veslački sport u Srbiji na jedan viši nivo. Pri tom podrazumevam sve selekcije, od najmlađih, koji su osnova i baza veslačkog sporta, do seniora i da konačno naše veslanje dođe do medalje na Olimpijskim igrama. To je ono što čekamo godinama. Jedan od prioriteta, sa kojim smo krenuli u celoj zemlji, je i razvoj ženskog veslanja. Trenutno imamo jednu seniorku ali očekujem da se tu situacija popravi u narednih par godina. Okupili smo ekipu koja je svakodnevno u kontaktu, imamo poverenje jedni u druge, rešavamo svaku problematiku i zato očekujem da će ovo biti Savez koji će, nadam se, već naredne godine pokazati dobre rezultate. Uskoro, po formiranju naredne Vlade, očekuju nas sastanci sa čelnim ljudima Ministarstva sporta i predstavnicima Olimpijskog komiteta Srbije. Očekujemo dobru saradnju jer smo započeli još jedan veliki projekat. To je organizacija Svetskog prvenstva 2023. godine za seniore. To prvenstvo će biti izborno za odlazak na Olimpijske igre 2024. godine u Parizu.
Dugo ste bili veslač, a potom i funkcioner. Sigurno ste mogli da sagledate gde je najviše škripalo i šta je kočilo bolje rezultate?
- Ono što mi vidimo kao najveću kočnicu je rad sa decom i rad sa sportistima generalno, odnosno trenerski kadar. Radi se uglavnom o bivšim veslačima koji su bili uspešni, neko više, neko manje… Nakon veslačke karijere nastavljali bi sa trenerskim poslom i tu su uspevali da ostvare određene rezultate. Međutim, nedostaje nam školovani trenerski kadar koji će biti u mogućnost da najbolji način prate razvoj veslača od najmlađih kategorija do seniora. Plan nam je organizacija seminara, obuka trenera kod nas u zemlji i inostranstvu. Drugim rečima školovanje trenerskog kadra.
Pored finansija koje mogu da budu problem, neretko se kao jedan od nedostataka izdvaja nedostatak adekvatnog mesta za trenirane zbog specifičnosti sporta?
– Veslanje je skup sport, kako zbog opreme tako i zbog uslova koji su potrebni za organizaciju i treninga i takmičenja, pre svega za vrhunske ekipe. Pri tom mislim na staze, hangari za opremu i čamce. Mi smo imali u prošlosti nekoliko centara, Srebrno jezero, koje je i dalje u funkciji, jezero kod Knića koje je delimično u funkciji jer postoje hangari, ali nema staza… Tu, naravno, moramo da mislimo na smeštaj i sve što prati pripreme veslača. Imamo i Adu Ciganliju koja nije dostupna za trening u letnjem periodu. Nekada se spominjalo i Vlasinsko jezero koje bi moglo da bude jedan od centara.
Prvi ispit pred novim rukovodstvom je Evropsko prvenstvo za juniore koje će se održati u našem glavnom gradu krajem septembra. Da li je sve spremno, ukoliko se ne odloži, kao i mnoga takmičenja zbog kovida?
- Za sada prvenstvo Evrope nije otkazano i pripreme za taj događaj uveliko i intenzivno traju. Uostalo, već smo organizovali brojna međunarodna takmičenja u Beograd, Svetske kupove, Evropsko prvenstvo 2014 godine… Mislim da ćemo, kao i do sada, biti dobri domaćini. U zavisnosti od pandemije, videćemo ko će sve učestvovati na ovom šampionatu. Bez obzira na to, mi se spremamo i uveren sam da će sve biti u najboljem redu na juniorskom prvenstvu Evrope.
Očekujemo da se na skupu najboljih juniora Evrope nađe i neki Smederevac. Ima li kandidata?
- Početkom septembra juniore, koji se spremaju za ovaj događaj, biće održana izborna regata za sastav reprezentacije Srbije. Nadam se nastupu našeg dubl skula u kome veslaju Andrija Jevtić i Miroslav Jovanović. Ima li su nedavno trening trku na Adi i bili su ispred konkurencije. Nadam se da će oni biti deo našeg tima na Evropskom prvenstvu.
Nezaobilazno pitanje je situacija sa seniorima. Pripreme se u toku za seniorsko prvenstvo Evrope. Kandidati su Aleksandar Filipović i Veselin Savić. Kako ocenjujete njihovu trenutnu formu.
- Seniori su trenutno na pripremama na Srebrnom jezeru. Njih takođe očekuje izborna regata koja će se održati između 10. i 13 septembra. Evropski šampionat će se ove godine održati u Poljskoj. Imamo dva dvojca koji su u tesnoj trci za nastup na šampionatu. U poslednjoj trci Vasić i Mačković imali su blagu prednost u odnosu na Savića i Pivača. Vasić i Beđik su zajedno već dve godine, a dvojac sastavljen od veslača Smedereva i Grafičara na okupu je nešto više od dva meseca i zato mislim da su i oni u ovom trenutku vrlo konkurentni svojim rivalima. Ovo je sve ustvari, na neki način, priprema za narednu godinu kada nas očekuju kvalifikacije za Olimpijske igre. Što se Filipovića tiče, on dobro trenira sa Beđikom koji u ovom trenutku ima blagu prednost.
U jednom trenutku VK Smederevo su napustila dvojica trenera. Kako rešiti takav problem i da li se i u VK Smederevo planira školovanje i usavršavanje trenera.
- Mi svakako radimo po tom pitanju. U ovom trenutku sa njima radi Uroš Dimitrijević, a u ovom trenutku jedan od naših B seniora završava prvu godinu na Višoj sportskoj školi. Radi se o Marku Torbici. Naša je intencija da od bivših sportista napravimo trenera sa iskustvom i školom koji će ostati da rade u matičnom klubu. Osnova kluba su mlade snage. Sada je pred nama veliki posao, a to je formiranje Škole veslanja koja je trebalo da krene sa radom početkom godine, ali je sve poremetila pandemija korona virusa. Čim krene školska godina krećemo po školama da vidimo da li ima zainteresovanih koji bi da se bave veslanjem?
U prošloj godini poprilično je obnovljen vozni park. Uložena su značajna sredstva.
– Posle dugo vremena uspeli smo da kupimo dva vrhunska čamca, a poslednji put takvu nabavku imali smo početkom devedesetih godina. Kupili smo dvojac bez i skif, firme empaher. Obnovili smo opremu za treninge, poput novih ergometara i bicikla za trening na suvom. Poslednji osmerac kupljen je 1964. godine. On je sada istorija. Kupili smo dva polovna omserca uz pomoć naših bivših veslača koji su nam organizovali prevoz iz Engleske. Kupljena su i dva četverca i jedan skif smo dobili gratis. Kupili smo dva para skul vesala i četiri rimen nova vesla, krajem prošle godine. Sve to koštalo je blizu 40 hiljada eura.
Nama ostaje samo da prvom čoveku srpskog veslanja i njegovim saradnicima poželimo mnogo uspeha u naredne četiri godine. Nadamo se, naravno, konačno i medalji sa Olimpijskih igara.