Često smo bili u prilici da čujemo da je čovek mlad dok god se tako oseća i to je istina. Mnogo životnih faktora odlučuju o tome. Ipak, čini se da su u celoj priči najbitniji volja i želja da se pobede godine. To se najbolje vidi na primeru Lazara Sekulića koji se bavi atletikom . Iako je ušao u osmu deceniju života ne pada mu na pamet da prestane da trči. Jedna od njegovih maksima je “Trčim dok živim – živim dok trčim”. To je dokazao i ove godine. Pre nešto više od mesec dana svoju kolekciju medalja sa Balkanskih prvenstva uvećao je za tri zlatne i jednu bronzanu medalju. Na najviše postolje popeo se u Bukureštu posle trka na 400, 800 i 2000 metara stipl. Bronzu je “zaradio” na 1500 metara.
– Trebalo je da trijumfujem i na 1500 metara. Sigurno sam bio brži od konkurenata. Međutim, umor od prethodnih trka došao je na naplatu. Šta da se radi. Nema predaha, imam još nekoliko trka do kraja ove godine, a onda počinju pripreme za 2020. godinu u kojoj me čeka mnogo izazova. Nastupiću na Balkanskom u dvorani u Beogradu 8. marta, a u septembru i na otvorenom u Albaniji. Pokušaću da dođem i do što boljeg rezultata na Evropskom prvenstvu koje se sledeće godine održava u Bragi u Portugaliji – kaže za SDsport Lazar Sekulić.
Nekoliko meseci pre Bukurešta, u Istanbulu je na Balkanskom prvenstvu na otvorenom osvojio tri srebra (400, 8000 i 1500 metara) i bronzu (3000 metara).
Neumorni zaljubljenik u atletiku ove godine trčao je bez prestanka. Gotovo da nije bilo vikenda tokom kojeg nije učestvovao na trkama širom Srbije. Lista nastupa, ali i rezultata je impozantna. Sezonu je otvorio trijumfom na 35. novogodišnjoj trci Latković kod Lazarevca (1500 metara), dan kasnije bio je treći u Kraljevu, ali na 3400 metara. Na Ibarskom krosu u Kraljevu bio je najbolji u trci na 2000 metara. Isti rezultat, ali na 1000 metara ostvario je na Belom krosu u beogradu. Trčao je 10000 metara u Kruševcu, bio prvi u Inđiji na Krosu Srema na 2000 metara, a onda je u samo nedelju dana, 15. 6 i 22.6. trčao na 5000 i 10000 metara Kuli i Brčkom.
Učestvovao je na trci u čast rođenja Nikole Tesle. Očekivano, prvi je istrčao stazu u dužini od 1856. metara, naravno u svojoj starosnoj kategoriji M-70. Pojavio se u Vršcu, Jajincima… Na dvoranskom prvenstvu Srbije bio je najbolji na 400 i 800 metara, a na istom šampionatu, ali na otvorenom, potvrdio je dominaciju na 400 i 800 metara. I tu nije kraj. Na sve ovo treba dodati njegove nastupe na polumaratonima. trčao je Jadovnički, Ostroški, Beogradski, Banjalučki, Rumski, Somborski, Kostolački, Svilajnački i Podgorički polumaraton. Do kraja kalendarske godine trčaće u čast Dana oslobođenja Podgorice, na prvenstvu Srbije u polumaratonu, planinskoj trci u Košutnjaku, a sezonu završava Beogradskim polumaratonom.
Ako se metrima i kilometrima istrčanim na ovim trkama i polumaratonima, dodaju kilometri i kilometri pređeni tokom priprema, a sam kaže da dnevno istrči od 5 do 6 kilometara, dolazimo do cifre od nekoliko hiljada kilometara.
Trofejna soba ovog zaljubljenika u trčanje prepuna je medalja, pehara, diploma, zahvalnica, plaketa… Ali, ima mesta za još. I, ne samo mesta već i želje za dokazivanjem da godine nikada nisu prepreka ako se nešto želi.
